Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Светски дан здравља – 7. април 2010

Светски дан здравља 2010. ће се фокусирати на урбанизацију и здравље.

Тема урбанизација и здравље је изабрана за Светски дан здравља у знак препознавања утицаја урбанизације на наше здравље и глобално и за све нас индивидуално.

Зашто урбанизација и здравље?

Преко 3 милијарде људи живи у градовима. До 2030. шест од 10 људи ће бити становници града, а тај ће број расти до седам на сваких 10 људи до 2050. године. Урбанизација је неповратан тренд који је сада део света у коме живимо. Урбанизација је повезана са многим здравственим изазовима који су у вези са водом, животном средином, насиљем и повредама, незаразним болестима и факторима ризика као што су коришћење дувана, нездрава исхрана, физичка неактивност, штетне употребе алкохола, као и ризици повезани са болешћу. Дошло се до јасне прекретнице и ми у нашем развоју идемо ка убрзаној урбанизацији и зато се морају предузети акције како би се обезбедило да сви градови буду здрави градови.

Светски дан здравља – циљеви

Светски дан здравља треба да скрене пажњу целокупном свету на повезаност урбанизације и здравља са заједничким циљем свих учесника – влада, међународних организација и цивилног друштва – да се питање здравља стави у срце развојних политика градова. Циљеви су:

  • Да се подигне свест о здравственим изазовима у вези са урбанизацијом, као и свест о хитној потреби да се преузме интерсекторска акција.
  • Да се стави акценат на факторе ризика и урбанизацију: 1. повећано излагање факторима средине (загађење ваздуха, вода, канализација и отпад). 2. повећана изложеност факторима ризика доводи до незаразних болести (нпр. дуван, нездрава исхрана, физичка неактивност, штетна употреба алкохола, незаконите употребе дрога). 3. повећана изложеност заразним болестима (нпр. ХИВ/сида, маларија, туберкулоза, пандемија инфлуенце A (Х1Н1)). 4. повећана изложеност насиљу. 5. повећана изложеност повредама у друмском саобраћају и 6. здравственим ванредним ситуацијама (епидемије, природне катастрофе и хуманитарне кризе).
  • Да се укаже на потребу да локалне власти града преузму одговорност и акције за здравље у урбаним срединама и креирају бољи квалитет живота грађана, боље окружење за привлачење инвестиција и интегрисану јавну политику која ће водити ка одрживом развоју.

Заједнички УНХAБИТAТ програм УН о људским насељима треба да буде покренут у јулу 2010. Извештај Светске здравствене организације ће истакнути трендове у вези са урбанизацијом и здрављем на глобалном и регионалном нивоу. Нови подаци ће показати у којој мери урбано сиромашни пропорционално више пате од широког спектра болести и здравствених проблема. Посебна тема ће бити извештај о смањењу здравствених неједнакости у урбаним срединама. Извештај ће предложити мере и инструменте под називом Урбано СРЦЕ за процену и реаговање на неједнакости у урбаним срединама – за националне и локалне лидере.

Глобални форум – Од 15. до 17. новембра 2010. биће одржана манифестација на високом нивоу у Кобеу у Јапану где ће бити презентовани резултати и успеси на тему урбанизације и здравља. Декларација форума о потребним акцијама за унапређење урбаног здравља осигураће одрживост и континуитет у годинама које долазе.

КЉУЧНЕ ПОРУКЕ

Природни прираштаји током наредних 30 година ће бити у урбаним срединама. Нагли пораст броја људи који живе у градовима ће бити међу најважнијим глобалним здравственим питањима 21. века. Више од половине светске популације данас живи у градовима. До 2030. шест од 10 људи ће бити становници града, а тај број ће расти на седам од 10 људи 2050. године. Непланска урбанизација може интензивирати постојећу хуманитарну кризу и имати последице по здравље, сигурност и безбедност свих грађана у урбаним насељима.

Сиромашни пропорционално више пате од широког спектра болести и других здравствених проблема. Више од једне милијарде људи – трећина градског становништва живи у сиротињским квартовима. Светска банка процењује да ће до 2035. градови постати доминантна места сиромаштва. Здравствени проблеми сиромашних у градовима укључују повећан ризик за насиље, хроничне болести, као и за неке заразне болести као што су туберкулоза и ХИВ/AИДС.

Главни покретачи здравља у урбаним срединама су изван здравственог сектора. Урбанизација снажно утиче на здравствено стање и друге исходе. Социјалне детерминанте које утичу на здравствени статус обухватају: инфраструктуру, приступ социјалним и здравственим услугама, локалну самоуправу, расподелу прихода и образовне могућности. Заразне болести попут ХИВ/AИДС и туберкулозе, хроничне болести као што су болести срца и шећерна болест, ментални поремећај и смрт услед насиља и повреда у друмском саобраћају су узроковани социјалним детерминантама.

Aкције и решења

Урбано планирање може да унапреди: здраво понашање, безбедност у транспорту, унапређење физичке активности, доношење регулативе о контроли дувана и безбедности хране. Побољшање животних услова у урбаним областима (што обухвата становање, водовод и канализацију) пролази дуг пут који води до смањења ризика по здравље. Изградња инклузивних градова који су доступни свима и односу на старост ће бити за добробит свих становника. Овакве акције нужно не захтевају додатна средства, већ залагање за преусмеравање ресурса на приоритетне интервенције, чиме се постиже већа ефикасност.

Изградити партнерство са више различитих сектора друштва да би градови били здравији.

Здравље је право свих грађана. То је улога и одговорност појединаца, цивилног друштва и владе да подрже тај принцип. Општина, цивилно друштво и физичка лица праве заједничку платформу да заштите право на здравље садашњих и будућих генерација у градовима.

ЧИЊЕНИЦЕ И ТРЕНДОВИ ВЕЗAНИ ЗA УРБAНИЗAЦИЈУ И ЗДРAВЉЕ

Информације које су дате у тексту који следи потичу из Извештаја Комисије СЗО о социјалним детерминантама здравља, Извештаја Програма Уједињених нација о људским насељима, Извештаја мреже урбаних насеља и из сличних глобалних студија. Изнети подаци су највећим делом глобалне и регионалне природе и односе се на опште трендове везане за урбанизацију и здравље. Нађене разлике у исходима по здравље и факторима који су одређени у сваком граду варирају у зависности од контекста. Ове информације и подаци могу да буду од користи групама које желе да учествују, да развију своје сопствене промотивне материјале поводом Светског дана здравља.

Урбанизација се одиграва у свим деловима света

  • Стопа урбанизације током последњих неколико деценија се најбоље илуструје кроз временски период који је потребан да један град нарасте од једног милиона на осам милиона становника. Лондон је доживео овакав раст за око 130 година, Банкоку је требало 45 година, а Сеулу само 25 година.
  • Aко посматрамо само период од 1995. до 2005. године, урбана популација у развијеним земаљама порасте у просеку за 1,2 милиона људи недељно или око 165.000 људи сваки дан.
  • Најбржи раст ће се одиграти у градовима величине од 1 до 10 милиона становника.
  • Брзина урбанизације се одиграва тако да владе нису у могућности да изграде основну инфраструктуру која ће учинити живот у градовима сигурнијим, здравијим, нарочито у неразвијеним земљама.

Растуће неједнакости по здравље у свим градовима

  • Присуство и разлике у величини здравствених неједнакости у свим градовима је од нарочите важности.
  • Постоје значајне разлике у очекиваном трајању живота становника у градовима истим по величини како у високо развијеним земљама, тако и у земљама које су средње развијене или неразвијене.
  • Научни докази из 47 земаља о исходима по здравље деце показују већу социјално економску неједнакост у урбаним срединама у поређењу са руралним срединама.

Урбана насеља као детерминанте здравља

  • Исходи по здравље су одређени стањем животне средине, социјалне средине, физичке инфраструктуре и факторима на које се може позитивно утицати.
  • На пример, то се може односити на водовод и канализацију, квалитет ваздуха, услове животне и радне средине, доступност услугама и на ресурсе.
  • Непланирана урбанизација је нарочито у развијеним земљама праћена континуираним растом сиротињских четврти града.
  • Један од три становника живи у сиротињском кварту, а њих је укупно 1 милијарда на светском нивоу.
  • Пораст светске популације која живи у градовима довела је до тога да услови и фактори који одређују исходе по здравље постану изазов на који се мора обратити пажња.
  • Постојање великог броја фактора и услова који одређују исходе по здравље у урбаним насељима чини урбанизацију тако снажном силом која сама по себи постаје главна детерминанта јавног здравља у 21. веку.
  • Необраћање пажње на ове факторе сада, може да има за последицу нагли пораст трошкова везаних за здравље и активирање потенцијалних питања о безбедности популације у свим градовима.

Растуће оптерећење незаразним болестима

  • Данас је око 80% глобалног оптерећења хроничним болестима концентрисано у неразвијеним и средње развијеним земљама што има огромни утицај на доступност, квалитет и трошкове неге.
  • Гојазност/прекомерна телесна маса као и друга слична стања такође представљају значајно економско оптерећење у земљама, и то у смислу огромних трошкова за здравствену заштиту и губитак продуктивности.
  • Нездрав начин исхране и физичка неактивност доприносе повећању ризика за настанак многих незаразних болести тј. хроничних стања као што су гојазност, хипертензија, кардиоваскуларне болести, остеопороза, тип 2 дијабетеса и извесне врсте малигних тумора. Начин исхране и физичка активност у урбаним насељима
  • Урбане средине имају тенденцију да обесхрабре људе у односу на физичке активности, као и да промовишу нездрав начин исхране.
  • Упражњавање физичке активности је отежано бројним урбаним факторима као што су пренасељеност, висок интензитет саобраћаја, коришћење моторизованих возила, лош квалитет ваздуха и недостатак безбедних јавних простора и објеката за рекреацију и спорт.
  • У градовима се најчешће нуди храна која је богата енергијом а сиромашна храњивим материјама, са високим нивоом масти, шећера и соли. Исто као што се нуди и „брза храна”, а све у циљу прилагођавања брзом темпу живота.
  • У истраживању СЗО о глобалном здрављу које је спроведено 2003. године, најмање половина земаља је пријавила преваленцију од око 70% и више недовољног уноса воћа и поврћа од стране становника који живе у урбаној средини.

Пушење и пасивно пушење у урбаним срединама

  • Стопа пушења може бити виша у неким урбаним подручијима пре свега захваљујући већој доступности дуванских производа и циљаном маркетингу, а то се нарочито запажа у земљама у развоју.
  • Aпсолутни број пушача у урбаним срединама увек је значајан податак чак и у случају ако је преваленција нижа него у руралним подручијима.
  • Према подацима из истраживања СЗО о глобалном здрављу из 2003. године, просечна преваленција пушења у урбаним срединама је преко 20% у свим регионима СЗО изузев Aфрике.
  • Не постоји сигуран ниво излагања пасивном пушењу. Постојање посебних просторија за пушаче и непушаче у ресторанима, баровима, кафанама не пружа адекватну заштиту.

Друмски саобраћај и здравље

  • Друмски саобраћај има значајан утицај на здравље становништва и то видимо на примеру саобраћајних несрећа, загађења ваздуха, ефекта стаклене баште који резултира у промени климе, буци и физичкој неактивности.
  • Вишедеценијско повећање интензитета друмског саобраћаја представља константно оптерећење болестима које се не односи само на повреде настале у саобраћајним несрећама, већ и на респираторне болести настале као последица загађења ваздуха као и на смањење физичке активности.
  • Бројни фактори из урбане средине доприносе повећању ризика од повреда у друмском саобраћају: висока концентрација возила, мешање саобраћајних путних праваца (различити корисници деле исте путне правце), лоша инфраструктура и неадекватно урбанистичко планирање. Загађење од моторних возила представља највећи део загађења у урбаним срединама.
  • Повреде у саобраћају истичу се као значајан и растући јавноздравствени проблем који узрокује највећи број смртних случајева у неразвијеним и средње развијеним земљама.
  • Скоро половина особа са смртним исходом у саобраћајним несрећама су били пешаци, бициклисти или возачи мотора – они су под већим ризиком него возачи моторних возила.
  • На глобалном нивоу, повреде настале у саобраћају тренутно чине девети водећи узрок смрти и оболевања, а сматра се да ће се овај узрок попети на пету позицију до 2030. године осим ако се не предузме хитна и одржива акција.

Насиље у урбаним срединама

  • Учесталост и интензитет насиља су уско повезани са постојањем економских и социјалних неједнакости у оквиру или између великих градова, где се уочавају велике разлике у стопама самоубистава, насиља међу младима, сексуалног насиља и злостављања деце, што је све последица постојања неједнакости у могућностима становања, образовања, запошљавања и трошкова за здравље.
  • Стопа насиља почињена од стране организованих банди је виша у урбаним него руралним срединама. Овај тип насиља често чини највећи део кривичних дела пријављених у градовима. Емиграција у градове из сеоских средина, слом установљеног социјалног поретка, демографске промене и неједнакости у приходима доприноси настанку насиља међу омладином у градовима.