Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Нешто о Ускрсу ...


Симболика и традиција Ускрса

Симболика и традиција Ускрса било да је за Вас Ускрс управо прошао или тек долази у наредним данима – честитамо Вам празник. Обзиром на то да је у току време празновања за све Хришћане, у овом чланку Вам откривамо нешто више о Ускрсу и обичајима.

Историјат

Према неким историчарима вере, Ускрс је вуче корене из пред-хришћанске паганске прославе доласка пролећа. Заправо пагани, обожаваоци бога Вала у пролеће су славили празник пратиље бога Вала, асирско-вавилонске богиње из древне теутонске митологије - Астароте/Иштар. Према старом завету, по хебрејском календару, у овом периоду слави се јеврејски празник Пасха - у првом светом месецу Нисану 14. дана.

Датум прославе Ускрса

А сада, да се вратимо на Хришћанство. Према Библији, Исус је ускрсао у недељу, три дана након распећа. Из тог разлога, као и сви покретни празници – из године у годину датум на који славимо Ускрс се мења, али дан не. Два дана пре Ускрса слави се Велики петак. Без обзира на датум, у оквиру хришћанства Ускрс увек пада у недељу – између 22. марта и 25. априла.

Пост

Пост је карактеристичан за православну веру. Припадници римокатоличке цркве посте свега неколико дана у години и по блажим правилима, док је у протестантској цркви овај обичај потпуно укинут. Код православаца, међутим, Ускршњи пост је један од најдужих у години. Траје 7 недеља, односно 48 дана пре Ускрса. И почетак поста је клизан у смислу датума, али трајања не. Наиме, пост увек почиње у понедељак, који се назива Чисти понедељак.


Бојење јаја

У већини култура јаје је симбол поновног рођења, те се природно везује и за Ускрс. Од самих почетака Хришћанства, верници су у пролеће поклањали јаја једни другима. Јаја се обично фарбају на Велики петак и на Ускрс се једу за доручком, уз карактеристичан обичај „туцања" Ускршњим јајима. Офарбана јаја, за које се домаћице увек труде да буду што лепша и шаренија, се аранжирају у корпицу са травом, фигурицама пилића, зекама и сличним украсима. Раније су се јаја, углавном, фарбала у луковини и украшавала лишћем и цвећем, што су данас у многим домовима замениле вештачке фарбе и самолепљиве сличице.

Ускршњи зека

Ускршњи зека је карактеристичан пре свега за западну културу, али се последњих година „одомаћио“ и код нас. Сматра се да је и симбол Ускршњег зеца повезан са поменутом паганском традицијом, обзиром да је зец био земаљски симбол богиње Астароте/Иштар. Како било да било, данас је зека тај који сакрива деци јаја, доноси им слаткише и поклоне.


Обичаји

Код католика је обичај да деца траже јаја, која је „сакрио зека“ и која се зато обично сакривају у трави. На дан Ускрса деца иду од куће до куће, код рођака, и сакупљају јаја у корпицу. За разлику од католицизма – у православљу постоји и посебно, црвено јаје – чуваркућа, које би требало да се фарба на Велики четвртак и да се оставља до наредног Ускрса да чува кућу. У неким крајевима Србије – дечији образи се трљају црвеним јајима, како би деца била здрава. У источној Србији, опет, обичај је да се на сам Ускрс, деца љубе кроз венчиће од пољског цвећа. Такође, обичај „туцања“ јајима карактеристичан је само за православце.


Дан Ускрса

Код католика се на Велику суботу служи традиционална Ускршња миса. Она се одржава у мраку, уз слављење светлости вере – коју симболизује само једна упаљена велика свећа. Пред Ускрс – у цркву се носи корпа са храном у којој су и шарена јаја, хлеб, месо, пециво ... Ту храну свештеник благослови и она се служи на ускршњем ручку.

Поред већ поменутих православних обичаја, важно је рећи да се у недељу ујутро, Ускршњим доручком прекида Велики пост. За доручак се служи салата, шарена јаја – уз обичај „туцања“ и кувано месо, обично шунка. На дан Ускрса се људи лепо облаче и излазе на улицу, иду у цркву на јутарњу литију око цркве, а затим и литургију. Цео овај дан верници се поздрављају са „Христос васкресе“ – „Ваистину васкресе“. За трпезом се служи месо, јаја и Ускршња погача.