Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

СРПСКА НОВА ГОДИНА

Четрнаестог јануара почиње Нова јулијанска година за Српску, Руску и Грузијску православну цркву, Јерусалимску патријаршију и Руску заграничну цркву, које обележавају два велика хришћанска празника – Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог. Православни народи који поштују богослужбени Јулијански календар својих цркава славе почетак Нове године тога дана.

На тај дан у свим храмовима Српске праволсавне цркве служи се литургија Светог Василија Великог, чији помен Црква такође, слави првог дана Нове године. Дан обрезања Господа Исуса Христа који СПЦ слави 1. јануара по Јулијанском календару, односно 14. јануара по Грегоријанском или световном календару један је од највећих хришћанских празника. Према Светом писму, Исус Христос је преузео на себе грехе људског рода, а чин обрезања се сматра знаком очишћења од прародитељског греха. У запису владике Николаја Велимировића стоји да је „Христос на себе примио људско тело и поднео бол за грех одређен“. Према историјском и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379. године у педесетој години. Живео је у време цара Константина који је озваничио слободу исповедања хришћанске вере.

У нашем народу Јулијански 1. јануар познат је и као Васиљевдан, Мали Божић и српска Нова година.

Многи обичаји и обреди везани су за Мали Божић, који се сматра завршетком божићних светковина.

У неким крајевима сачуван је обичај спаљивања остатака бадњака, а у многим српским крајевима меси се обредни хлеб или Василица.
У богослужбеном календару СПЦ ови празници су обележени црвеним словом као заповедни од великог значаја за православну хришћанску цркву.