Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Срећна Вам Нова година

Нова година је ту, још који дан и стигла је. Док размишљамо о томе како ћемо га и где прославити, док тражимо одговарајућу тоалету и купујемо поклоне, не би било лоше да се подсетимо историје овог празника који сваке године прослављамо са жаром, надом и уз пуно љубави.

Све је почело веома давно...

Најраније забележена прослава Нове године датира још од  2000 година пре нове ере, у Месопотамији. Слављена је у доба равнодневнице, средином марта. Варирарање других датума је такође повезано са годишњим добима и различитим народима и културама. Египћани, Феничани и Персијанци су овај празник славили током јесење равнодневнице, док су га Грци славили за време зимске краткодневнице.

Рани римски календар

Рани римски календар је обележио 1. март као датум када наступа Нова година. Календар је садржао само десет месеци, а почињао је са мартом као првим месецом. Чињеница да је празник некада почињао у марту још увек има трага у неком од назива месеци. На латинском, "септем" значи седам, "оцто" је осам, "новем" је девет, а "децем" је десет.

Јануар се придружује календару

Нова година се први пут славила 1. јануара 153. године пре нове ере, у Риму. Тачније, месец јануар није постојао до 700. године пре нове ере, када је други краљ Рима, Нума Понтилиус, додао месеце јануар и фебруар. Нова година је померена са марта на јануар зато што је је то био почетак цивилне године, којом су нови римски конзули почели своју једногодишњу традицију. Али ова Нова година није увек и стриктно прослављана 1. јануара, већ се понекад и понегде још увек славила 1. марта.

Јулијански календар

46. године пре нове ере, Јулије Цезар је представио нови календар (соларни) који је имао мале промене и побољшања у односу на стари римски календар (лунарни). Јулијански календар је промовисао 1. јануар као празник који ће се славити у целом римском свету.

Средњи век

У средњовековној Европи, ипак, прославе празника, који обележавају улазак у нову годину, су сматрани паганским и антихришћанским. Тако је 567. године донета одлука да се напусти до тада стандардни обичај прославе 1. јануара. Током различитих периода и на различитим местима, у средњовековној Европи, Нова година је слављена 25. децембра, 1. или 25. марта.

Грегоријански календар

1582. године, грегоријански календар враћа 1. јануар као датум за прославе Нове године. Иако је већина католичких земаља усвојила овај календар скоро одмах, протестантске земље су га прихватале постепено. Британци су реформисани календар прихватили тек 1752. године. До тад су, и Британци и британске колоније, Нову годину славили у марту.
Нова година је дан када по соларним и сличним календарима почиње следећи календарски, датумски, циклус, односно то је први дан у следећој години.
Прослављање Нове године на дан који је грегоријанским календаром означен као први јануар није одувек било присутно; наиме многе културе су смену , пре него што се усталио данашњи обичај, обележавале у пролеће или јесен. У хришћанским срединама, први јануар (григоријанског или јулијанског календара) је такође познат као дан на који је Исус Христос обрезан. Црквена нова година се слави 14. септембра, као дан почетка литургијског циклуса.
Долазак Нове године око планете се може пратити преко пописа временских зона. У земље и територије које су у UTC+X зони, година долази у (25-X) сати по нашем времену, одн. (24-X) сати ако је тамо на снази летње време (на јужној полулопти, означено са две звездице **). Нова година прво стиже на кирибатска Линијска острва, у 11:00 31. 12. по нашем времену, а последњи славе на Самои (зона UTC-11) и још неким пацифичким острвима у 12:00 1. 1. (у зони UTC-12 нико не живи али може да се затекне неки брод).
Новогодишњи ритуали неких европских народа
Ближи се Нова година и све нас је, хтели ми то да признамо или не, ухватила празнична еуфорија куповине, жеље за окупљањима и прославама са себи драгим људима. Свако од нас сигурно има неки свој обичај који упражњава у ово време, а сада ћемо вам открити и неке занимљиве навике Европљана које они нипошто не изостављају.

Италија

Кад се помисли на Италију, помисли се на љубав. Најпопуларнији новогодишњи обичај у Италији везан је за љубав и лепе жене. Италијанке током новогодишње ноћи морају да носе нов, црвени доњи веш, уколико у следећој години желе да имају срећу у љубави! Важан предуслов је да тај очаравајући веш не купе саме, већ да им га неко други поклони. Овај услов ватрени италијански мушкарци наравно врло радо испуњавају.

Италијани најбучније прослављају Нову годину, јер што је бука већа то ће зло брже побећи. Из куће бацају све старе, непотребне ствари, од намештаја до одеће, и то кроз прозор.

Шпанија

Пред Нову годину, у свим продавницама прехрамбене робе долази до велике помаме за грожђем. Постоји веровање да ће их срећа пратити током целе године уколико уз сваки звук звона који најављује нову годину, поједу по једно зрно грожђа. Уз свако зрно могу да замисле по једну жељу. Приликом одзвањања дванаестог гонга, не сме да преостане ниједно зрно јер се у супротном очекује несрећа. Звуци звона допиру са сата-куле, здања у самом центру Мадрида који се назива Пуерта дел Сол. Сваке године постоји и телевизијски пренос звоњаве који се прати сиром Шпаније.Водитељи током преноса новогодишњег програма уз звоњаву наглас одбројавају 12 откуцаја звона.

Грчка

У грчким породицама је традиција картање. Обично се игра у неку симболичну своту новца, и по свему судећи, ту и тамо се сигурно вара. То није нимало чудно: сматра се да ће победника игре током наредне године пратити много среће. Друга шанса наступа у поноћ када се служи ВАСИЛОПИТА: то је колач од киселог теста у којем је сакривен новчић. Онај који нађе новчић, по веровању може током целе године да рачуна на много среће. Василије је уједно и "главни кривац" зашто се у поноћ дечје чизмице пуне поклонима.

Нова година кроз историју и обичаје

Симболично, Нова година представља обнављање живота, а обичаји везани за тај дан вуку корене из далеке прошлости. Слављење одласка старе и доласка нове године прастари је религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света.
Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. Интересантно је и да је вавилонска Нова година трајала 11 дана, а сваки дан славио се на специфичан начин.
Римљани су славили Нову годину у зависности од календара који се мењао са сваким новим владаром и ускоро изгубио усклађеност са Сунцем. У жељи да исправно постави календар, римски Сенат је 153. год. пре Христа устоличио 1. јануар за почетак Нове године, но, варијације су се наставиле све док Цезар 36. год. пре Христа није одредио коначни календар, враћајући 1. јануару почасну титулу првог дана у години. Занимљиво је да је то поновно усклађивање календара са Сунцем продужило годину на чак 445 дана.

Јелка, парада и бука

Немци су, према једном од низа тумачења, први у 16. веку увели обичај кићења јелке. Легенда каже да је кићење започео утемељитељ протестантизма Мартин Лутер.
Лутер је шетајући кроз шуму био задивљен хиљадама звезда које су светлуцале кроз грање јела. Толико је био очаран призором да је одсекао мало дрво и однео га кући својој породици. Да би оживео исту лепоту коју је видео у шуми, закачио је и мале свеће на гранчице. У Европи и Америци кићење јелке постаје популарно у 18. веку.
И данас се широм света, уз много буке и помпе, шампањац, размену поклона и ватромет слави наступајућа година. Један од најатрактивнијих симбола јесте новогодишња парада, уобичајена код многих народа. Сама идеја стварања заглушујуће буке уочи испраћаја старе и дочекивања нове године потиче из ритуала терања злих демона који прете уништавањем усева. Зато у новогодишњој ноћи на разним крајевима света не изненађују сазвучја лонаца, чаша, звона, бубњева, сирена, ватромета и музике.
Окупљање људи за Нову годину, данас широко распрострањено у многим крајевима света, ипак је и даље најраширеније у руралним крајевима и затворенијим заједницама. Тај обичај вуче корене из времена кад су отворена врата домаћинства означавала отвореност честитарима, пријатељима и познаницима и путницима намерницима.
Нова година је традиционално и време окупљања – породичног, с пријатељима, на организованим прославама, и то у свечаним оделима, с посебном бригом о изгледу, украшавањем ентеријера и екстеријера
Иако многи мисле да су новогодишња зарицања новијег датума, традицију су започели још Вавилонци, а њихова је одлука налагала враћање позајмљеног оруђа за рад. Модерна зарицања најчешће се односе на престанак пушења, држање дијете, здрав начин живота, штедњу, више учења, верност...

У погледу савремених обичаја, свака земља има и понеку специфичност.


* Данци у новогодишњу ноћ улазе с много разбијених тањира испред кућног прага. Стари тањири чувају се целе године и у поноћ се бацају пред улазна врата пријатеља. Много разбијених тањира симболизује друштвено богатство – пријатеље.
* Аустријанци на Нову годину, као десерт уз свечани ручак, припремају сладолед од ментола у облику детелине с четири листа.
* Стари сицилијански обичај налаже да ће срећа доћи онима који на Нову годину једу лазање. Кад закуца поноћ, Шпанци морају појести 12 зрна грожђа – по једно за сваки месец.
* Норвежани се часте пудингом од пиринча у којем је скривено једно зрно бадема. Особу која пронађе бадем пратиће срећа.
* Холанђани се за дочек припремају пекући крофне јер верују да то доноси срећу.
* Аустралија и њен главни град Сиднеј традиционално су једна је од водећих новогодишњих дестинација бројних туриста из света који су жељни Сунца и чији се број креће и до 300.000. Домаћи и гости, више од 1,2 милиона њих, сваке године ужива на улицама Сиднеја у благодетима топлог лета и фасцинантног ватромета који се може видети у кругу од 16 км од Сиднеја.
* Људи у Јапану проводе недеље планирајући новогодишњу прославу унапред и током целог децембра одржавају забаве под називом боненкаи, којима је циљ да се остави лоше за собом и припреми за нов почетак. За Нову годину набавља се посебна декорација за врата и двориште, за коју се верује да доноси здравље и дуг живот. Деца добијају отошидамас – мали дар с новчићем у средини.
Јапанска традиција налаже и опаштање свих неспоразума и неразумевања у породици и међу пријатељима како би се у Нову годину ушло потпуно чисто. Звона будистичких храмова звоне 108 пута како би отерала 108 људских слабости, а након тога се сви смеју терајући смехом зле духове.
* Кубанска традиција налаже да се у поноћ поједе 12 грејпова, који симболизују месеце у години, а поштовање тог обичаја треба да донесе срећу.
* На Филипинима је битно при откуцавању поноћи на сату имати сто пун хране, што осигурава благостање у надолазећој години.
*У Бразилу је обичај да се у новогодишњој ноћи носи бела одећа за срећу и мир у години која следи.
* Цела Латинска Америка уочи Нове године тражи гаћице одређене боје, у зависности од земље до земље – црвене, розе или жуте. У неким земљама обичаји налажу да се веш обуче наопачке.
У готово свим народима поноћ се дочекује упућивањем најлепших жеља и пољупцем који није само дељење тренутка еуфорије, већ и завет блискости у долазећих 12 месеци.

Разни обреди, веровања и празноверја настала су из жеље за чишћењем, терањем злих демона и призивањем добре среће, а нека од њих задржала су се све до данас:
* Широм света рођени 1. јануара сматрају се рођеним под срећном звездом.
* Прва особа која уђе у кућу иза поноћи имаће посебан утицај на домаћинство у новој години, а празноверје још каже да се добром можете надати буде ли то висок, тамнокос и наочит мушкарац.
* Посао који иначе обављате добро је и с мером га обављати и 1. јануара те га успешно окончати.
* Желите ли добру и успешну годину, никако је не смете дочекати с дуговањима. Своје рачуне подмирите, тако да у нову годину уђете поравнатих рачуна, што ће обезбедити благостање.
* Све новчанике напуните новцем, кажу веровања, и финансијско ће вас благостање пратити целе године.