Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Обољење штитне жлезде

ШТИТ У ТЕМЕЉУ ЗДРАВЉА

Хормони штитасте жлезде утичу на раст и сазревање, повећавају синтезу протеина, убрзавају разградњу масти, имају кључну улогу у развоју нервног система … Организму не прија ни смањен ни увећан рад жлезде

ШТИТАСТА жлезда је највећа ендокрина жлезда у нашем организму. Има изглед штита или лептира и смештена је на предњој страни врата, испред душника, између крикоидне хрскавице и супрастерналне јаме. Штитаста жлезда ствара и секретује хормоне тироксин (Т4) и тиронин (Т3), који регулишу метаболизам свих осталих ткива у телу. Парафоликуларне или Ц – ћелије штитасте жлезде луче хормон калцитонин, који учествује у хомеостази калцијума у организму.
Свака ћелија и ткиво у нашем организму зависе од тироидних хормона. Хормони штитасте жлезде утичу на раст и сазревање, повећавају базалну потрошњу кисеоника и стварање топлоте, повећавају синтезу протеина, повећавају минутни волумен срца, убрзавају разградњу масти и смањују њихову количину у телу. Тироидни хормони имају кључну улогу у развоју нервног система, подстичу будност, повећавају осетљивост на различите стимулусе, утичу на осећај глади, памћење и способност учења, као и на нормалан емоционални тонус. Такође, имају важну улогу у репродукцији мушкарца и жене и на одржавање нормалне трудноће. Утичу на раст и развој мозга у феталном периоду и током првих година живота. Недостатак тироидних хормона у овом периоду може да доведе до менталне заосталости (кретенизма).

ЈОД „МЕРИ“ ЖЛЕЗДУ

Струма означава свако увећање штитасте жлезде. Ово увећање може бити праћено њеном смањеном, нормалном или повећаном функцијом. Такође, штитаста жлезда може бити увећана дифузно (у целини) или нодозно (што подразумева постојање једног или више чворова у штитастој жлезди).
Најчешћи поремећај рада ове жлезде јесте хипотиреоидизам, који настаје када штитаста жлезда не производи довољно хормона. Може настати услед поремећаја у самој жлезди или поремећаја надзорних механизама у вишим структурама мозга (хипофиза, хипоталамус). Најчешћи узрок настанка примарне хипотиреозе јесте хронични аутоимуни (Хасхимото) тиреоидитис. Настаје као последица оштећења ћелија штитасте жлезде имунолошким механизмима (када поремаћај имунолошког система организма узрокује нападање сопственог ткива). У овом случају може доћи до повећања или смањења штитасте жлезде (атрофије). Други узроци хипотиреозе су хируршко одстрањење жлезде, лечење радиоактивним јодом или спољашње зрачење у болесника са тумором главе и врата.
И мањак и вишак јода могу узроковати хипотиреозу. Мањак јода је најчешћи узрочник хипотиреозе широм света, посебно у планинским подручјима. Лекови могу узроковати хипотиреозу, као што су метимазол, пропилтиоурацил (који се користе у терапији хипертиреозе), амиодарон, интерферон алфа. Инфилтративне болести, као што су фиброзна упала штитасте жлезде, хемохроматоза, склеродермија, амилоидоза, саркоидоза могу бити узроци хипотиреозе.
Хипотиреоза код неких особа не доводи до појаве симптома, а код неких су симптоми јако изражени. Најчешће се јављају умор, малаксалост, успореност, безвољност, емоционална лабилност, поспаност, неподношење хладноће, заборавност, тешкоће са концентрацијом, депресија, слабији апетит, пораст у телесној тежини. Кожа је бледа, сува, задебљала. Коса опада, јавља се благо отицање око очију и периферни едеми. Пацијенти могу имати успорен рад срца, благу хипертензију и пораст нивоа холестеролОМЕГОЛ
Ваша линија здравља.
а у крви, ослабљен слух, затвор, поремећај менструационог циклуса.
При сумњи на хипотиреозу обавља се мерење нивоа ТСХ и слободног тироксина у крви. ТСХ је тиреостимулишући хормон кога лучи хипофиза, који, како име каже, стимулише производњу хормона штитасте жлезде. Представља најосетљивији тест и када је повишен указује на хипотиреозу. Болесници, који имају хроничну хипотиреозу захтевају доживотно лечење синтеским тироксином.

ХОРМОН КОЈИ ДОНОСИ МИР

Хипертиреоза или појачана функција штитасте жлезде се може јавити у било ком животном добу, најчешће између 20-50 године живота, чешће у жена. Најчешћи узрок у 70-80 одсто болесника јесте претерана активност целе жлезде, узрокована аутоимуним процесом, који се још зове и дифузна токсична струма или Гравесова или Баседовљева болест. Хипертиреоза може настати и због повећаног лучења ТСХ услед тумора, односно аденома хипофизе (секундарни хипертиреоидизам). Трофобластни тумор, хориокарцином или хидатифомна мола такође могу узроковати прекомерну производњу овог хормона.
Симптоми су последица појачаног деловања хормона штитасте жлезде на цело тело. Болесници се жале на нервозу, немир, емоционалну лабилност, несанице, честе столице, претерано знојење, неподношење топлоте, убрзан рад срца, хипертензију, добар апетит уз смањење телесне тежине, слабост проксималне мускулатуре, поремћај менструалног циклуса. Кожа је топла, влажна, баршунаста. Присутно је фино дрхтање прстију и појачани рефлекси. Очи су често сузне, постоји ретко трептање, смањена оштрина вида. Терапија подразумева примену антитироидних лекова, односно тиреостатика.
Разликујемо акутни и субакутни тиреоидитис. Акутни тиреоидитис настаје услед бактеријских, гљивичних инфекција, или као последица третмана радиоактивним јодом (радиациони тиреоидитис). Субакутни тиреодитис представља хиперметаболичко стање, које није резултат појачане функције штитасте жлезде већ настаје услед оштећења ткива и изласка велике количине тироидних хормона у циркулацију, деловањем вирусне инфекције. Терапија у овом случају је симптоматска. Повремено се јавља и упала штитасте жлезде након порођаја када говоримо о постпарталном тиреоидитису.
Ређе се дешава да један или више чворова у штитастој жлезди буду претерано активни и излучују вишак хормона, када говоримо о токсичном аденому или токсичној полинодозној струми. Нодуси у штитастој жлезди знатно чешће представљају доброћудне промене, које не захтевају и обавезно лечење. Тврдоћа чворова варира од меканих до чврстих, калцификованих чворова. Појава тврдог чвора, посебно ако је фискиран за околно ткиво или су присутни увећани лимфни чворови на врату, побуђује сумњу на малигни карактер.
Карциноми штитасте жлезде су најређе болести штитасте жлезде, већина споро расте, смртност је ниска као и постоперативне компликације, посебно код добро диферентованих карцинома (папиларни и фоликуларни). Природа чвора може се доказати ултразвучном дијагностиком, сцинтиграфијом као и цитолошком пункцијом. Терапија нодозне струме зависи од њене природе. Некада је потребно само праћење, а некада оперативно лечење или примена радиоактивног јода, ретко медикаментна терапија.

ЖЕНЕ ЧЕШЋЕ ОБОЉЕВАЈУ

Преко 200 милиона људи у свету има неки облик обољења штитасте жлезде. У развијеним земљама света једна особа од 20 има неки облик тироидног поремећаја или обољења, а 5-7 пута је чешћи у жена него у мушкараца. Тироидне болести су у највећем броју случајева лечиве и излечиве, али ако се не лече могу да доведу до тешких поремећаја и смрти.

преузето са ...