Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Гојазност

- ГОЈАЗНОСТ је хронична болест коју карактерише прекомерно увећање масних депоа

- Код одраслих особа, ГОЈАЗНОСТ је дефинисана као - БМИ - која је већа или једнака 30 кг/м2

- Абдоминална ГОЈАЗНОСТ удружена је са метаболичким и кардиоваскуларним болестима, а може се проценити мерењем обима струка који је већи или једнаки код жена од 88 цм а код мушкараца од 102 цм.

Епидемија гојазности један је од најозбиљнијих изазова за здравље становништва у свету. Током последње две деценије преваленција гојазности у Европи троструко је повећана. Прекомерна ухрањеност данас погађа 50% одраслих, док је једна трећина те популације гојазна. Прекомерна ухрањеност и гојазност присутни су и код 20–30% деце и адолесцената у земљама Европе, а драматичан тренд годишњег пораста њихове преваленције и честа удруженост са другим болестима дају епидемији гојазности у овој популационој групи изузетан значај, не само здравствени већ и економски и демографски. Око 60–85% гојазне деце школског препубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести (хипертензија – повишен крвни притисак, рана атеросклероза, шећерна болест тип 2), те ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја. Удруженост гојазности и ових обољења у тако раном животном добу проузрокује скраћење очекиване просечне дужине живота, доприноси великом оптерећењу болестима у наредној генерацији и угрожава функционисање система здравствене заштите и осигурања.

Према подацима Истраживања здравља становника Србије из 2006. године, у Србији је скоро сваки пети одрасли становник гојазан (18,6%), петина деце и младих узраста 7–19 година има прекомерну телесну масу, сваки трећи становник пуши (33,6%), око 40% свакодневно или повремено конзумира алкохол, а скоро половина становништва има хипертензију (46,5%). Навике у исхрани утичу на више различитих аспеката здравља између осталих на субјективну оцену здравља, друге животне навике као што је физичка активност, функционални статус али и коришћење здравствене заштите, а неправилна исхрана представља значајан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести са посебним нагласком на поремећаје здравља који су последица преобилне или недовољне исхране (било да је у питању дефицит макро или микронутријената).

Превенција и лечење  гојазности подразумевају мултидисциплинарни приступ здравственог сектора, уз истовремено деловање свих других сектора државе и цивилног друштва у промоцији здравих стилова живота и подизању свести становништва о значају правилне исхране и физичке активности.

Израчунавање идеалне телесне тежине и БМИ ...