Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Претренираност код спортиста

Професионализација у спорту и повећани захтеви тренажног процеса у циљу постизања бољих резултата са собом носе ризик поремећаја виталних функција у организму. Непознавање основних принципа тренажног процеса (учесталост, интензитет и трајање) у комбинацији са неадекватном припремљеношћу спортиста и њиховим објективним могућностима изазивају већи број патофизиолошких промена у организму.

Оптерећење у току тренажног процеса и реална могућност организма често су у великом нескладу, а као последицу изазива премор, замор, односно претренираност спортиста коју неки аутори називају и модерном болешћу новог миленијума (статистички подаци потврђују ову констатацију).

Претренираност
се описује као спортска болест где доминирају промене у организму замор мишића, а поједини аутори иду и даље и дефинишу је као облик акутне слабости организма у току повећаних физичких напора.

Претренираност се дефинише као неадекватан физички и психички напор услед повећаног квантитета тренинга (учесталост, интензитет и трајање).

Праћење претренираности уназад десет година у диспанзеру за спортску медицину у Нишу даје нам за право да тврдимо да је претренираност дисфункција организма на физичке напоре који нису адекватно дозирани на тренутне функционалне могућности спортиста.

До синдрома претренираности се најчешће долази услед напорних и монотоних тренинга. У анализама које су извршили спортски лекари и тренери констатује се већа присутност претренираности у индивидуалним спортовима, посебно снаге и брзине, као и у анаеробним спортовима у односу на аеробне спортове.
Симптоми који су карактеристични за претренираност (у литератури познати)

  • нерасположење и одсутност жеље за тренингом
  • велика нервоза и напетост
  • лош сан, губитак апетита и тежине
  • сукцесивно опадање резултата
  • повишеност базалног метаболизма који се јавља у каснијем периоду
  • приметно повећање пулса са спорадичним повећањем крвног притиска. Пулс је повећан због промене парасимпатичко-симпатичке равнотеже, која је помакнута према парасимпатичком тонусу, а у овом тренутку је помакнута обрнуто према симпатичкој страни. Ваготонија престаје да буде доминантна, а срчана фрекфенција после оптерећења је виша, што за последицу има субјективне тегобе (пробадање у пределу срца, лупање срца и понестајање даха)
  • витални капацитет се смањује
  • промене на ЕКГ-у и то промене Т - таласа који се смањује, или је негативан, ексрасистолија и аритмија у миру и код оптерећења, а то све услед појачаног дејства симпатикуса
  • појачана диуреза у ноћним часовима, бледило коже и изненадно јављање знојења
  • повреде код ових спортиста су чешће
  • појава леукоцитозе
  • време неуро - мишићне реакције је продужено
  • код спортисткиња често долази до поремећаја менструалног циклуса

Wолф истиче да претренираност настаје код спортиста са израженим неуровегетативним и хипертиреотичним предиспозицијама, код спортиста снаге и брзине, код ране специјализације младих спортиста који немају рекреативне спортске активности, код амбициозних ученика и велике преоптерћености школским обавезама и жељом за постизањем врхунских резултата, код неадекватне исхране, узимања газираних напитака и прекомерног дегустирања кофеина путем кафе.

Нокер у први план истиче правилан план тренажног процеса за дужи период. Нагли успони и повећање функционалне способности са собом носе велику опасност од претренираности.

Темперамент је код спортиста битан када анализирамо појаву претренираности. Флегматични типови спорије улазе у врхунску форму у односу на колеричне типове који брзо постижу форму, јер је њихов нервни систем јако осетљив, па самим тим и опасност од претренираности је већа.
У спортско - медицинској пракси разликујемо два типа претренираности
Базедова, симпатичка претренираност
Доминантност чини комплекс клиничких симптома и то:

  • лако замарање
  • поремећај сна
  • раздражљивост
  • смањење телесне масе
  • слабији апетит
  • разне врсте знојења (ноћно знојење, знојење руку)
  • главобоља
  • бледило
  • појава подочњака
  • лупање срца
  • нелагодност у пределу срца праћена прободима
  • промене ритма срца и убразани пулс
  • повећени базални метаболизам
  • благо повећање температуре
  • промене на кожи (јасно црвенило)

Ова претренираност се зове још и претренираност првог типа где доминира напетост симпатичког нервног система са појавом агитационог комплекса који се манифестује недовољним уздржавањем. Доминирају неконтролисане реакције на слушне садржаје, појава неконтролисаних погрешних реакција као и скраћено време реакције. После оптерећења долази до лаганог враћања пулса на нормалне вредности. Овај тип претренираности карактеристичан је по томе што се спортиста осећа болесним и неспособним за тренажни процес.
Адисонизам, парасимпатикотонија - Претренираност другог типа
Код овог типа симтоми нису тако јасни као код првог типа. Спортиста их код мировања и при лакшем оптерећењу готово и не примећује. У овом стадијуму карактеристично је да и поред форсираног тренинга долази до стагнације и опадања резултата.

Симптоми су:

  • врло изражено брзо замарање
  • нормалан сан и апетит
  • телесна маса
  • базални метаболизам
  • тепература тела се не мењају


Јављају се благе промене дијастолног притиска, док су неуро мишићне реакције нормалне или благо продужене. Честе су прехладе због ослабљеног имунолошког статуса организма.
Физиологија физичког напора спортисте је доста комплексна
Обичан човек код нормалног физичког напора ангажује око 10 – 20% својих максималних могућности, док код најтежих физичких напрезања ангажује 35 – 40%.

Знајући ове параметре, према неким нашим истраживањима, код спортисте се најчешће користи оптерећење између 40 – 60% у тренажном процесу, док у такмичарском делу ова потрошња се максимално креће до 80% код постизања врхунских резултата. По неким ауторима оптерећење од 90% и више се сматра нефизиолошким стањем (патолошким). Ова оптерећења у спорту су могућа само уз узимање стимулативних средстава која на вештачки начин отклањају умор код спортиста и терају га на напоре који некада имају и леталан завршетак. Описани су случајеви да код искоришћења 100%  физичких могућности (спасавање из ледене воде или високих планина), где је снага потпуно исцрпљена, долази до фаталног завршетка због попуштања механизма стрес реакција организма (након неколико минута од спасавања).

Најбитније је констатовати да правилно дозираним тренингом код здравог утренираног спортисте апсолутно не може да дође до смрти. Узимање допинг средстава, као и фактори исцрпљења организма у комбинацији са врућином (топлотни удар), напор у комбинацији са хладноћом (алергијски колапс на хладноћу), напор у комбинацији са смањеном концентрацијом кисеоника на високим планинама (ортостатски колапс на високим планинама) може да изазове и смрт као код давања допинг средстава.

Познате промене организма настале услед нефизиолошког напора изазивају колапсе различитих етиологија и то: колапс од исцрпљености (долази до потпуне исцрпљености гликогена у мишићима, јетри и срчаним мишићима. Код врхунских спортиста ређе срећемо ове појаве због повећане функционалне способности, а имају и повећану продукцију неких хормона и фермената, као нпр. стимулација надбубрежне жлезде од стране предњег режња хипофизе).

Код слабо и нередовно тренираног спортисте често срећемо колапс исцрпљености., колапс због пресунга (срећемо код ронилаца без апарата и пливача услед јаког напора мускулатуре и повишеног интраторакалног притиска у експиријуму, појаве смањене сатурације крви и кисеоника, што најчешће доводи до губитка свести па и смртног исхода). У литератури су описани и колапси услед хипогликемије, као и вазомоторни колапс.

Претренираност, хронични умор и комплексно стање акутне слабости руски аутори описују као спортску болест која се појављује изненада и акутног је тока. Јавља се код неутренираних спортиста код којих код већих физичких напора може заједнички да изазове хипоксију хипоксемију и хипогликемију, а као симптоми јављају се: вртоглавица, акутна слабост, несигуран ход, мучнина, бледило и повраћање. Ове појаве зависности од исцрпљености трају од неколико сати до два или три дана.
Превентива претренираности

  • Селекција спортиста у најмлађем узрасту и право усмерење према спорту који највише одговара (неопходна консултација спортског лекара и целог тима стручњака, јер је то основ будућих успеха и неуспеха спортисте)
  • Формирање стручног тима који ће водити тренажни процес спортисте, односно екипе (тренер, спортски лекар, масер, кондициони тренер)
  • Сагледавање индивидуалних и екипних спортова са посебног аспекта
  • Припрема програма дневног, недељног, месечног и годишњег тренинга који је компатибилан са такмичарским календаром
  • Тренинг дозирати (квантитет тренинга) према функционалним потребама спорта (аеробни и анаеробни спорт), према узрасту спортиста, као и према рангу такмичења
  • У току календарске године организовати најмање три прегледа спортиста у референтним установама (спортским диспанзрима, амбулантама и слично) и то: пре почетка зимских припрема (децембар), пред почетак пролећног дела такмичења (фебруар, март) као и на крају такмичења (јули - август). У индивидуалним спортовима лекарске прегледе усмеравати према календару такмичења и почетку припремног приода за ту календарску годину
  • Исхрана с одређује прецизно према спорту, према индивидуи спортисте  било у индивидуалном или екипном спорту
  • Обавезно узимање течности (воде) због великог значаја воде у везивању гликогена -  2,7мл воде везује 1гр гликогена
  • Дозирано узимање витамина и минерала у циљу витаминизације и минерализације, а спречавање девитаминизације и деминерализације које штетно делују на резултате и здравље спортиста
  • Адекватна спортска опрема за тренинге и такмичење у односу на климатске факторе и услове спортског борилишта
  • Адаптациони механизми за такмичење на другим континентима

Претренираност на основу наших искуства
Лоша селекција спортисте на почетку каријере
Деца која апсолутно немају предиспозиције за поједине спортове почињу са тренингом због жеље својих родитеља (најчешће), због другова из школе и слично. После извесног периода и лоших резултата прелазе на други спорт и тако у недоглед, а резултати су слаби. Организам нема способност да апсорбује физичке напоре и као завршна фаза јавља се претренираност и одлазак из активног спортског живота још у раној младости.

Рани почетак бављења спортом (обично између 5 и 7.године) и то најчешће тенис, гимнастика, пливање, фудбал - Када би се све ово схватило као игра не би било ни тако лоше, али од почетка се деци намећу такве обавезе које она не могу ни физички ни психички да издрже и са почетком активног такмичења престају да се бавље спортом када дубоко уђу у фазу претренираности са класичним клиничким симптомима.

Погрешно урађен годишњи календар тренинга, где су дневни, недељни и месечни програми тренирања апсолутно у колизији са такмичарским календаром, а такав тип тренинга прелази оквире могућности спортисте.

У самом старту нереално постављени захтеви за  постизање добрих такмичарских резултата за које не постоје реалне функционалне и физичке основе:

  • Лоша дозираност тренинга у односу на узраст и ниво такмичења
  • Неадекватна исхрана (унос основних састојака угљених хидрата, масти и беланчевина), као и недовољно узимање витамина, минерала и течности
  • Неадекватни услови за нормално одвијање тренажног процеса
  • Неспортски живот изазван: узимањем алкохола, пушењем, касним лежањем у кревет
  • Неадекватни биоклиматски фактори (тренинзи у условима високих темература, или обрнуто, тренинзи у хладним условима)
  • Лош тајминг слободног времена спортисте
  • Губљење самопоуздања услед сталних губитака утакмица, односно слабих такмичарских резултата
  • Прехладе и инфекције горњих респираторних путева, упални процеси,недовољна опорављеност и враћање у максимални тренажни процес
  • Неадекватно време опоравка од претходног тренинга (посебно на припремама; неки тренери поред два тренинга у вечерњим часовима организују и теретану)

Терапија лечења претренираности
Најважније је да се на време открије претренираност и да се одмах почне са лечењем. Први знакови се најчешће тешко откривају на самом почетку, највише захваљујући неадекватној сарадњи у самом стручном штабу, где тренер и доктор са једне стране и спортиста са друге стране нису синхронизовани (физичка припремљеност), а све из страха спортисте да не изгуби место у тиму. Обично, кад се дијагностикује претренираност у индивидуалном спорту, далеко је лакше предузети одговарајуће мере, а на првом месту је урадити одређена медицинска тестирања. У колективном спорту определити се за медицинске тестове који су одговарајући за ту спортску грану (обавезно истестирати целу екипу и упоредити резултате).

У зависности од претренираности (којој групи припада) обавезно смањити интензитет тренинга, дозирати понављање серија на основу пулса спортисте и правити веће паузе између понављања серија. Променити вежбе које су биле доминантне у претходном периоду, избећи монотоност тренинга. 

Ако је у питању Базедова - симпатичка претренираност, прекинути потпуно са тренингом две до три недеље уз промену места боравка. Такође, добра је варијанта са активним одмором у природи, на планини, поред језера, река и слично. Користити благе масаже, физикалне третмане, сауне. Исхрану обогатити есенцијалним амино - киселинама посебно валином, лецитином и изолецитином. Узимати веће концентрације витамина Ц, витамина Е, Б-комлекса, посебно витамина Б6. Узимати минерале калцијум и магнезијум у односу 2 према 1.

Ако је претренираност парасимпатичког типа опоравак је бржи чак, у неким случајевима, уз благу корекцију тренажног процеса, спортиста се враћа спортским активностима за неколико дана.

Аутор: др сц.мед. Милорад Јеркан