Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

Жена и спорт

Један период историје људског рода припадао је жени. Жена је владала и била ослонац целог ситема (епохе). У матријахарту доминирала је; у друштву и све најважније одлуке; самостално; доносила. Бринула се о породици хранила је. Мушкарци у том периоду били су особе другог реда задужене за репродукцију врсте. Женине функционалне, психофизичке; и биолошке одлике мењале су се под утицајем; промена у друштву као и средине и начина живот, у коме су живеле.

Прецизне податке о активном појављивању жене у спорту немамо, али неки историчари, а и спортски аналитичари везују за крај 19. века и почетак 20. века и то на дворовима богаташа. Аналитичари тврде да су први спортови којима су се жене бавиле били јахање, добацивање лопте, разне вежбе обликовања тела, тенис, а да је женски спорт добио право на своје битисање почетком 20. века, када су почела и званична такмичења у женским спортовима. Бављење спортом и телесним вежбањем у суштини је било дозирано, а основа жениног живота било је материнство и наставак људске врсте.

Морфолошке карактеристике

Женско новорођенче у односу на мушко има нешто мању висину која се до доба пубертета задржава у истом односу. У адолецентној фази код девојчица долази до убрзанијег раста у односу на дечаке. Са полним сазревањем мушкарац бива вишљи, и та разлика у висини из године у годину се повећава и достиже висину и до 10. цм.

Мушки труп је нешто мањи од женског трупа где су као параметри укључени: дужина главе, врата и трупа (принцип мерења је седећа висина), док дужина доњих екстремитета код мушкарца је дужа него код жена.

Тежина код женског новорођенчади је нешто мања у односу на мушко новорођенче. Као код висине тела, ова разлика се задржава, само у једном кратком периоду адолесценције. Девојчица престиже тежину мукарца, да би се телесна маса променило полним сазревањем мушкарца. Код одраслих особа та разлика се креће од 8. до 12.кг.

И за телесну висину и за телесну масу као и код свих антропометријских параметара постоје битне разлике између мушкарца и жене које се не баве спортом и; спортиста где су у зависности од спорта и телесна маса и телесна висина већа.

Ширина рамена

У нашим истраживањима у периоду од 2000. године до 2008. године, ширина рамена је у просеку од 39. до 44. цм, а код жене од 37. до 40. цм. У досадашњој; пракси; код мушкарца ширина рамена у; просек износила је 38цм, а код жене 35цм.

Ширина карлице

У нашим истраживањима ширина карлице мушкарца и жене спортиста је идентична људима који се не баве спортом, али узимајући у обзир висине тела обе популације и упоређивањем долазимо до закључка да је ширина карлице код жене знатно шира, и код жена које се не баве и које се баве спортом.

Ширина кукова

Приближно су једнаке, али по резултатима које смо добили, већа је код жене него код мушкарца, али разлика није зантна. Релативна ширина кукова у односу на висину тела или ширину рамена изразито је већа код жена, што потврђују наша антропометријска мерења ових параметара у последњих неколико година у диспанзеру за спортску медицину у Нишу.

Обими тела

Постоје драстичније разлике које су цикличног карактера а услед хормоналних промена током развоја жена и мушкараца. Класична истраживања већег броја аутора указују да обим груди мушкарца у просеку 88цм ( у нашим истраживањима код спортиста кадета, омладинца и сенио креће се од 84цм до 98цм.), док код жена износи 83.цм, (у нашим истраживањима креће се од 74 до 85цм зависно од старости и хормоналног статуса, тако да често запажамо да битних разлика између кадеткиња и омладинки и нема.)

Сви остали параметри које сматрамо битним за морфолошке карактеристике жена и мушкараца су вршена у циљу научно истраживачких радова у последњих пет година, па се ови подаци могу сматрати валидним за нишавски округ.

Спорт има велики утицај на морфолошке карактеристике жена почев од антропометријских, функционално - респираторних, ендокриних, хормоналних до локотомоторних, у позитивном морфолошком статусу

Функционалне карактеристике жена

Кроз телесни развој долази и до промена функционалних карактеристика код жена. Анализирајући ову тему полазимо са аспекта жене која се бави спортом и жене које се не баве спортом. Ове податке користио из истраживања аутора који су их објавили. Наша истраживања код жена које се баве спортом извршена су код спортских екипа из нишавског округа, а чланови су општинског, републичког и савезног ранга.

Апсолутни примитак кисеоника при мишићном раду неутрениране мушке особе већи је у односу на женске особе исте узрасне групе, и расте до завршетка остификационог периода. Код одрасле жене ова вредност износи 2,9 лит/мин а код мушкарца 4,11 лит/мин. Код спортиста ове вредности су дате (на табелама 1 и 2) брза узрастне категорије: кадета, омладинаца и сениора женског и мушког пола и констатујемо да је код спортиста разлика у аеробној способности мушкарца и жене много мања , и креће се од 8 % до 12 %, у корист мушкарца, што указује на позитиван утицај спорта на женски организам. Док у нетренираним особама ове вредност се крећу од 20% до 25% у корист особе мушког пола.

Фрекфенца пулса

У просеку код активних спортискиња креће у просеку код сениорки између 62 - 70 откуцаја у минути, код омладинки између 72 - 80 откуцаја у минути, а код кадеткиња између 76 - 86 откуцаја у минути. Имајући у виду да су овде узети и аеробни и анаеробни спортови могућих одступања од 5 до10 % је апсолутно могуће.

Код особа које се не баве спортом вредности су: Тежина срца по разним ауторима је за 10 - 20% мања код жена у односу на мушкарце, међутим у периду старости ова вредност се изједначује.

Дисање се кроз телесни развој мења

У раном детинству деца имају трбушни тип дисања, док код одраслих жена преовладава грудни начин дисања. Код жена спортиста најчешће срећемо мешовити начин дисања грудно трбушни. Фреквенција дисања код жена у миру износи од 16. до 18. док код мушкарца 14. до 16. Волумен ваздуха код жене износи нешто мање од 450 цм3, а код мушкарца у истим околностима око 500 цм3.

Витални капацитет жена у односу на мушкарца константно је мањи, код одраслих особа мањи је за око 800.цм3, по нашим истраживањима код кадета је већи за око 20%, код омладинаца за око 25.%, а код сениора између 25 и 35% у односу на жене спортискиње, исте узрасне категорије.

Плућна вентилација у миру код жена износи око 4,5 до 6,5 лит/мин, а код мушкарца 6. до 8. лит/мин, у периоду полног сазревања девојчице имају веће вредности, да би са почетком полног сазревања мушкарца повећања плућне вентилације код мушкараца.

Хематолошке вредности

Различите су од мушкарца, тако на 100мл крви код мушкарца хемоглобина има 18гр по неким истраживањима и више, док код жена 14грама. Целокупна количина крви код жене износи 1/15 тежине тела, док код мушкарца износи 1/13 телесне тежине.

Анатомске карактеристике жена

Анализирајући статус коштаног система мишићне мускулатуре и поткожног масног ткива код жена, долазимо до сазнања да досадашња сазнања се драстично мењају. Са професионализациом спорта у задњих двадесет година двадесетог века код жена број тренажних процеса се повећава, нашин исхране се мења, као и сви већ набројани параметри који дирекно утичу на конституционални статус жене спортисте.

Кости

Конституција жене у односу на мушкарца је мања, па самим тим и лакша и нежнија. Од целокупне телесне тежине око 16 %, припада коштаном апарату, док код мушкаца ова вредност је око 18 %. Најкарактеристичнија разлика у анатомском смислу између жене и мушкарца је специфичност грађе карлице и целог карличног појаса.

Карлица код жене је је широка и ниска, док је код мушкарца ужа и виша. Карлични улаз на хоризонталној равни већи је код жена него код мушкараца. Прави пречник карлице (цоњуктура вера) који представљ удаљење промонторијума до средине симфизе. Ово истичемо због великог значаја порођајног канала код жена. Сам положај карлице и краће бутне кости конвергира са коленима под другим углом него код мушкараца. Положај доњих екстремитета, мањи угао врата бутне кости дирекно утиче на статику и моторику, па се често у ранијим анализама слабији спортски резултати у односу на мушкарце приписују овој анатомској разлици.

Примера ради свески рекорд у скоку у вис код мушкараца је данас скоро за 35цм већи него код жена, у даљ за скоро 1,5 метара, а у трчању ове вредности су знатно више изражене (у ранијем периоду ове разлике су биле и драстичније).

Код горњих екстремитета код жена хиперекстензија руке у лакту када се подлактица налази у супинацији, за 10 до 15 % је мања него код мушкарца, код кога је ова подлактица скоро у продужетку осе надлактице. Све ово потврђује се и на спортским теренима где резултати ђена у бацачким дисциплинама су драстично мањи.

Мускулатура

Код жена износи око 36 % укупне телесне масе, док код спортискиња по нашим истраживањима износи око 40%. Код мушкараца износи око 42%, а код спортиста око 50%. Сама мускулатура жене је грацилнија, димензије мишићних ћелија су мање у односу на мушкарца.

Масно ткиво

Код жена масно ткиво од 18% целокупне телесне масе је заступљеније него код мушкарца 12%. У истраживњима која су рађена масно ткиво има једну од доминантних улога у истаживању. Ово због тога што се сматра да брзин, окретност, снага и издржљивост су у пропорционалном односу са количином масног ткива.

Од распореда масног ткива код спортиста умногоме зависе резултати. Код жена масно ткиво је највише лоцирано у пределу млечних жлезди, у доњим екстремитетима крста, куковима, седалном пределу и око бутина (на предњој страни). Код мушкарца у принципу је на горњим екстремитетима.

Полне карактеристике жене

Развој жене и њено сазревање се одиграва под утицајем полних хормона на организам у целини. Жену у овом периоду пролази кроз три периода:

  • прегенитално доба
  • генитално доба
  • посгенитално доба

Прегенитално доба

Доба полне незрелостии обухвата период првог детинства које је по полним карактеристикама апсолутно неутрално, јер полни органи код девојчице расту, али у самој функцији мирују. Друго детинство (полна диференцијација) почиње обично између 7 - 8 године и траје до периода између 12 и 14 године.

Генитално доба

Период од прве овулације и прве менструације до последње овулације и последње менструације односно климакса (климактеријума).

Постгенитално доба

То је период полне увенулоти односно завршетке климактеријума. Долази до регресивних и атрофичних промена на гениталним органима. Долази до промена на гениталним органима, настају процеси којима су захваћене секундарне полне карактеристике, жене добијају особине које по много чему подсећају на мушкарце.

Физичке способности жене посматране у односу на мушкарце - брзина, издржљивост и снага

Брзина

Брзина код жена у свим телесним развојима је мања него код мушкарца. Од периода пубертета ова разлика је нешто мања, и све се више смањује са већом професионализацијом у женском спорту. Код пионира је за нијансу већа, код јуниора већа, док се код сениора повећава али не за онолико колико је то раније било ( због малопре наведене констатације). Из овога ипак можемо да констатујемо да се брзина повећава са старошћу спортиста у корист мушкараца.

Издржљивост

Као и код брзине тако и код издржљивости мушкарац је у предности. Анализом функционалних тестова Астранд је констатовао да су аеробне способности до пубертета скоро изједначене, а да је са годинама та разлика већа и износи 25-30 %,што указује да жене немају исте могућности за дуготрајне напоре, али их ова истраживања апсолутно и не искључује.

У нашим истраживањимадошли смо до резлтата које смо већ у претходном делу објаснили. Суштински ова физичка предиспонираност жене поделила је научнике у томе колика је штетност превеликог физичког напрезања. Наше мишљење је да услед већ познатих поремећаја у хормоналном статусу (поремећај менструације) треба избегавати спортове где доминантна карактеристика је издржљивост.

Снага

Сама развијеност женског организма коштани, мускуларни у односу на мушкарца указује на мању снагу у односу на мушкарца. Ову категорију најлакше је посматрати у атлетској бацачкој дисциплини где преко динамометријског мерења снаге атлетичара тачно утврђујемо да је снага код мушкарца већа, а да код жене спортови где доминира снага треба бити под строгом контролом спортског лекара и дозираним интензитетом.

Посебна опрезност код рада у теретани треба да има жена због тога што долази до промена на карлици, јавља се јаче истурање промобторијума (кога граде предња ивица првог пршљена крсне кости и последњи слабински живац) према напред. Долази до смањивања ширине карлице, што код порођаја може имати тешке последице (неке студије указују да жене са уском карлицом у 80% случајева су у току пубертета радиле тешке физичке послове).

Вежбе снаге са изразитим карактером изазивају и повећан интраабдоминални притисак. Овим долази до застоја крви у малој карлици, те лакше настају крварења и запаљиви процеси. Материца мења положај због преоптерећење везивно мишићног апарата који одржава материцу у физиолошки положај, што је још једна од последица које при порођају може да има негативни ефекат.

Због опасности излагања тешким физичким напорима у многим земљама европске уније као и у Америци одређене су тачне норме тежина са којима жена сме да ради и оне се крећу од 7 до 23кг. Нагли скокови потреси могу имати сличан утицај на карлично дно и на повећање интрабдоминалног притиска. Због тога у спорту веома често срећемо нежељене последице код жена због не поштовања прописаних норми лекара екипе (стерилитет, тежек порођај и слично).

Окретност

Вежбањем окретност може доста да се поправи и специфичност је у томе да девојчице у овом сегменту много брже напредују од мушкарца. Па се овај тренд и у каснијим годинама наставља. Код многих спортова где доминира окретност девојчице лакше овладавају техником, као и у активностима где се захтева прецизнија кординација и ритам, али се брже замарају при мишићном напору већег интензитета или веће дужине трајања. Опоравак је дужи него код мушкараца.

Од спортова које су некада доктори забранивали: дизање тегова, вежбе на вратилу и разбоју, рвање, бокс, фудбал, хокеј, рагби, ватерполо, и скакање с мотком. Савременост и професионализација у спорту посебно у женском довела је да од горе наведених спортова само дизање тегова и рагби нису такмичарске дисциплине где се жене званично такмиче.

Менструација и телесна активност

Менструација се касније јављају код спортискиња у просеку између 12 - 14. година по Медведу, а на основу наших искустава јавља се нешто раније између 10,5 - 12. године у зависности од спорта и од почетка када су почеле са активним тренингом. Већа физичка оптерећења како смо већ констатовали дирекно утиче на појаву менструације. У развијеним земљама европске уније менарха се јавља између 11 - 12 године код спортискиња.

Иако индивуалност код спортискиња што се тиче менструације је присутна, многи аутори су покушавали да одреде када спортискиња постиже најбоље резултате да ли у естрогенској или прогестеронској фази. Медвед тврди да други дан од почетка менструације почиње пораст способности која траје до прве недеље након менструације до овулације (значи естрогенска фаза стимулативно делује на постизање добрих резултата).

За време менструације добри резултати се добијају где је доминантност брзинска реакција, а слаби резултати код спортова који захтевају мирноћу, концентрацију и сигурност. Отт је 1890 анализирајући цикличност снаге, дисања и топлине током фоликулске кривуље која је усавршена 30 година касније, праћењем ове кривуље непосредно пре и делимично у току менструације, постиже се најнижи степен телесне способности. За време менструације физичке способности су код неких жена смањене за само 25 %, код неких за 50%, а код неких за 25% повећана (ово је само индивидулана подела, а одступања су могућа).

Анализирајући искуства у свету и код нас, најповољније време за постизање врхунских резултата је после менструације, а најслабији резултати се постижу пре добијања менструације. Многи су анализирали функционалне и неке органске промене код спортискиње и њихов утицај на менструацију.

Резултати су негативни и дирекно не утичу на менструални циклус:

 

  • фреквенца срца
  • апсолутни примитак кисеоника
  • температура мембране тимпани
  • повећан ниво млечне киселине
  • парцијални притисак кисеоника и угљен диоксида у артеријској крви за време теста на бициклу ергометру

У нашим циљним истраживањима где су обухваћене по пет спортискиње различитих спортских дисциплина (атлетика, кошарка, рукомет, фудбал, тенис и стони тенис) узраста 17 година урађени су Астранд тестови пре ментруације (три дана) за време менструацие (трећи дан) и после менструације (три дана). Констатовали смо да је аеробна потрошња пре менструације за 14,2 % мања у односу на тест који је рађен за време менструације, а да је за 18,6% мања у односу после три дана од менструације. Најбоље резултате смо добили три дана после менструације. Код избора спортискиња намерно смо узели спортове брзине, снаге (бацачица кугле и копља) издржљивости и окретности.

Ова истраживања смо радили јер смо желели да одредимо спортски праг тренинга и такмичења кад је менструација присутна код спортискиња. Бол првих два дана код спортискиња за време циклуса је јак, менструација је обилна и у том периоду тренажни процес је скоро стопиран, као и код упалних процеса гениталних органа спортискиње. После овог периода физичка активност се нормализује и добија све одлике планског тренинга и такмичења.

Резиме је: за време менструације физичка оптерећења су дозвољена, али умереног интензитета, а такмичења у принципу нису пожељна (постизање реалних резултата су онемогућени) и о томе тренери и специјалисти спортске медицине треба да обрате пажњу (обавезно вођење календара - картона за сваку спортискињу са тачним подацима о времену добијања, трајању менструације, психофизичким карактеристикама и постизању такмичарских резултата)

Амбиције спортиста и захтеви екипе често иду изнад ових принципа, па се појављује феномен индивидуалности која најкраће значи ко може и хоће нека тренира, ако не може добија поштеду. У овом делу ипак неопходна је и консултација гинеколога.

Многе светске ведете знајући периоде када постижу врхунске резултате (велики утицај хормоналног статуса) су склоне да хормоналним препаратима помакну менструацију, како би постигле жељене резултате. За овакав приступ спортискиња мора да има велики разлог, јер једном поремећени хормонални циклус је опасност прерастања у стално.

Медвед препоручује следећа правила

  • менструациа се може одложити једино за изузетно важна такмичења
  • одлагање се спроводи ако спортискиња има велике функционалне тешкоће за време менструације, али с органски уредним налазом
  • забрањује се померање менструације код девојака - адолесцената код којих још није дошло до стабилизације циклуса
  • консултација специјалисте гинеколога и обавезан гинеколошки преглед

Начин на који може да се изазове или да се одложи менструација је узимање контрацептивних препарата које су хормонског састава. До одлагања или превремене менструације у новије време дирекно утичу и недозвољена пептидна хормонска средства која се највише дају у циљу повећања целокупне спортске способности и постизања бољих резултата, али код жена дуготрајна употреба може да изазове тешке органске поремећаје почев од стерилитета преко хепатита до слабљења имунитета, а такође може да доживи и доживотну или временску дисквалификацију због узимања недозвољених стимулативних средстава.(више описано у допинг у спорту).

Функционални поремећаји у женском спорту за време менструалног циклуса у последњих двадесетак године са професионализацијом у спорту су се скоро изгубили, а поједини случајеви који се јављају успешно решавају клупски лекари а и сами спортисти, на основу свог искуства.

Трудноћа

Већ су до сада описане анатомске разлике између спортиста мушког и женског пола, али најважнију физиолошку диференцијацију под утицајем биолошких фактора и улогом жене у материнству нисмо образложили. Тело жене је сваких 4. недеља, од првог дана зрелости до менопаузе, постељица је у стању приправности за прихватања плода са свим функционалним променама који се у том тренутку почињу да се одигравају.

Осим присутног плода код жене долази до повећања величине материце за 20 пута, мишићна влакна се продужују за 10, а дебљина за 5 пута. Дојке се скоро двоструко повећавају, да би све ове промене након 6 недеља од порођаја нестале. Од анатомских промене највеће се дешавају на карлици где долази до олабављивања зглоба симфизе што шири тај зглоб и долази до померања стидних костију по дужини, ове анатомске промене извесно време после порођаја остају , али после више порођаја оне могу остати трајне. Може доћи и до омекшавња интравертебралног дискуса услед слабљена интравертебралних и паравертебралних мишића као и до слабљења м. рецтуса абдоминалиса и м.илиопсоаса, који пре почетка тренажног процеса треба ојачати да не би дошло до већег броја повреда које ова група мишића може да изазове.

Процес активности код труднице спортискиње је обавезан као и уопште код свих жена овог стања

Рекреација са ограниченим покретима без наглих и јаких скокова као и повећање телесне масе максимално до 16кг, апсолутно нема никакву контраиндикацију, већ је и пожељна ради каснијег порођаја. Посебно психофизичко стање и припрема труднице на активности је велики помак. Након тога следе вежбе ритмичке гимнастике вежбе дисања и слично.

Избегавати вожњу бицикле, алпинизам скијање на води и све игре са лоптом због могућности потреса тела. Код свих ризичних трудноћа треба консултовати гинеколога и мировати. У периоду трудноће сва спортска такмичења су контраиндикована.

Порођај и бабиње

Правилан тренажни процес и јачање мишићне мускулатуре који постају еластичнији и растезивљији порођај спортисте чини лакшим бржим исигурним. Некадашња схватања да услед ригидитета мишићне мускулатуре у пределу карличног дна, долази до отежаног порођаја нема потврде у пракси па је самим тим и оваква тврдња неоснована. За време порођаја велику улогу имају трбушни мишићи које спортисти имају добро развијене. За сам чин порођаја много је боља снажна мускулатура од слабе млитаве која често може да закаже и порођај учини много тежим.

На западу је уведена посебан третман учења дисања трудница који се показао изузетно продуктивним јер су порођаји лакши и сигурнији.

После порођаја период тзв. Бабиња код спортискиња треба одмах почети са лаганим вежбама у кревету, касније лагано почети са рекреативним активностима, а након 6 до 8 недеља почети са лакшим спортским активностима.

Период дојења у принципу је индивидуалан, али он битно не утиче на повратак спортискиње на терен, чак многи аутори указују да су многи светски прваци у појединим категоријама (атлетика) постали после рађања деце.

Климактериј и менопауза

Настају промене код жене како физичке, тако и психичке. Спортискиње су активне до пете деценије живота. Посебно овај период је значајан, јер са појавом климактеријума повећава се крвни притисак, долази до сметње у циркулацији долази до повећаног притиска на срце и слично.

Због свега овога рекреативна активност мора бити обављана под строгом контролом специјалисте спортске медицине. Суштина је да се и у менопаузи настави са физичком активношћу, јер она има велики значај на кардиовакуларни, циркулаторни и психосоматски статус жене.

Autor: dr sci.med Milorad Jerkan