Да ли сте задовољни услугама у објектима наше установе?

7. АПРИЛ - СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА 2009. ГОДИНЕ

Акцији се одазвало велики број наших суграђана.

Рађене су следеће анализе и то:

  • одређивање фактора ризика за хроничне незаразне болести,
  • одређивање БМИ,
  • одређивање шећера из капи крви,
  • мерење крвног притиска.

Код свих пацијената код којих је пронађено одступање од нормалних вредности били су упућени у Саветовалиште за дијеталну исхрану или у Саветовалиште за дијабетес.

Светски дан здравља је најзначајнији датум Светске здравствене организације, догађај који се обележава свуда у свету. Од 1950. године Светски дан здравља обележава се 7. априла сваке године са тежњом да се повећа свест о значају здравља.
Тема светског здравља за 2009. годину је:
САЧУВАЈМО ЖИВОТЕ. УЧИНИМО БОЛНИЦЕ БЕЗБЕДНИМ У КРИЗНИМ СИТУАЦИЈАМА

Здравствене установе (болнице и установе примарне здравствене заштите ) и особље су критичне тачке за заштиту здравља и живота осетљивих група становништва у случају несрећа - третирају повреде, спречавају болест и брину се о здравственим потребама пацијента.

Они су стуб примарне здравствене заштите у заједници - у служби свакодневних потреба као штосу заштита здравља мајке и детета, имунизација и лечење хроничних болести, које се морају задовољити у ванредним хитним ситуацијама.

Светски дан здравља је једна од најуочљивијих могућности СЗО за подизање свести о глобалним светским приоритетима. Ове године СЗО и међународни партнери ће нагласити значај инвестирања у инфраструктуру у здравству која може да издржи ризике и пружи услуге људима у ванредним ситуацијама. Они ће такође усмерити здравствене установе да примене системe који могу да одговоре потребама у ванредним ситуацијама, као што су пожари и осигурају континуитет здравствене неге. Догађаји широм света наглашавају успехе, залажу се за сигуран дизајн и конструкцију установа и стварају предуслове за свеопшту припремљеност за ванредне ситуације - спасавање животa и побољшање глобалног здравља.

У част обележавања Светског дана здравља ове године, СЗО (Светска здравствена организација) се залаже за имплементацију најбоље праксе у оквир свих болничких ресурса, како би болница учинила безбедним у кризним ситуацијама. Поред сигурног положаја и отпорне конструкције, добро планирање и извођење вежби у циљу припреме за кризне ситуације може помоћи да се одрже најважније функције установа. Проверене мере се крећу од мера као што су системи за рано упозоравање, једноставне процене безбедности и заштите опреме и залиха, до припреме особља за рад у случајевима великих губитака и спровођење мера контроле инфекција.

Различити типови кризних ситуација имају за последицу различите обрасце повређивања као што су ломови и нагњечења изазвана у земљотресима и хипотермија у поплавама, а ове припреме за ове ситуације захтевају различите типове обуке и опрему. Ове потребе треба предвидети и треба усмерити напоре на управљање и обезбеђивање истих.

Паметно је мислити и планирати унапред. Широм света у порасту је број кризних ситуација и катастрофа. Овакав тренд ће се наставити обзиром да урбанизација доводи до груписања људи на небезбедним местима а климатске промене изазивају све екстремније временске услове. Морамо предвидети пораст броја области које су склоне катастрофама.